Fabrička podešavanja su tek početak
Kad novi monitor izvadiš iz kutije, on je podešen tako da izgleda upadljivo. Osvetljenost je često skoro do kraja, boje su malo pojačane, a neke funkcije koje bi ti pomogle u igri su isključene. Proizvođač ne zna u kakvoj sobi će monitor stajati i šta ćeš na njemu raditi, pa bira podešavanja koja odmah upadaju u oči. Zato vredi da odvojiš desetak minuta i proćeš kroz meni. Ne treba ti nikakav uređaj ni znanje, samo dugmići ili džojstik na poleđini monitora. Ako tek biraš monitor, sve modele imaš u kategoriji monitora.
Ovo ti pišem i iz svog iskustva. Moj glavni monitor je Dahua gaming od 27 inča i 240 Hz, i brutalan je. Ali slika mi je u startu bila malo previše žuta. Nije bilo strašno, ali kad jednom primetiš, ne možeš više da ne vidiš. Ušao sam u meni, malo naštimovao boje i to je bilo to. I bilo je lako. Evo pet podešavanja od kojih bih krenuo na bilo kom monitoru.
1. Osvetljenost i kontrast
Ovo je prva stvar koju menjaš, i ona koju ćeš najviše osetiti. Monitor na punoj osvetljenosti u sobi u kojoj uveče gori samo jedna lampa je kao da gledaš u sijalicu. Oči se stalno prilagođavaju između svetlog ekrana i tamne sobe, i posle par sati igranja osetiš umor, peckanje, ponekad i glavobolju. Pravilo je jednostavno: ekran ne treba da bude mnogo svetliji od prostorije u kojoj sediš.
Najlakši način da nađeš pravu meru je da otvoriš belu stranicu, na primer prazan dokument, i spuštaš osvetljenost dok ti bela ne prestane da bode oči. Onda pogledaj u zid pored monitora. Ako ti se oči vidno prilagođavaju kad skreneš pogled, ekran je i dalje presvetao. U tamnoj sobi ćeš verovatno završiti dosta ispod polovine, a danju, uz prirodno svetlo, nešto više. Dosta pomaže i LED traka iza monitora, jer smanjuje razliku između ekrana i zida.
Kontrast uglavnom ostavi blizu fabričke vrednosti. Ako ga digneš do kraja, svetli delovi slike se stope u jednu belu mrlju i izgubiš detalje, na primer oblake na nebu ili tekst na svetloj pozadini.
2. Boje i temperatura boje
Ovde sam ja imao posla sa onom žutom. Prvo pogledaj režime slike. Gaming monitori obično imaju gomilu gotovih režima, tipa FPS, RTS, Film ili Standard. Neki od njih namerno pojačavaju boje ili osvetljavaju sliku, pa za svakodnevno korišćenje kreni od režima Standard ili sRGB, ako ga monitor ima. To je najbliže onome kako je slika zamišljena.
Onda pogledaj temperaturu boje. Na većini monitora ćeš videti opcije kao što su toplo, normalno i hladno, ili vrednosti u kelvinima. Vrednost od 6500K je neutralni standard po kojem se prave filmovi, igre i fotografije. Bela tada izgleda kao čista bela, bez plavičastog ili žućkastog tona. Ako ti slika deluje previše žuto, kao meni, ili previše plavo, većina monitora ima i korisnički režim u kojem ručno pomeraš crvenu, zelenu i plavu. Žuta nastaje kad su crvena i zelena jače od plave, pa njih malo spustiš dok bela ne postane bela. Pomeraj u malim koracima i gledaj neku belu stranicu dok to radiš.
Uveče možeš da uključiš i topliji režim ili filter plavog svetla, ako ti tako prija. To je stvar ličnog osećaja. Samo znaj da tada boje u igri više nisu onakve kakve su zamišljene.
3. Black Equalizer ili Shadow Boost
Ova funkcija se na različitim monitorima zove različito, ali radi isto: posvetli tamne delove slike, a svetle ostavi skoro netaknutim. U pucačinama je to ogromna stvar. Protivnik koji stoji u senci, u uglu sobe ili iza vrata, na običnoj slici je samo tamna mrlja. Sa uključenim Black Equalizerom vidiš njegovu siluetu.
Ne treba da ga digneš do kraja, jer onda cela slika postane siva i isprana. Kreni od niske ili srednje vrednosti, pa probaj u igri koju najviše igraš. Za filmove i priče za jednog igrača ga isključi, jer tamo tama treba da bude tamna.
4. Overdrive
Overdrive ubrzava promenu boje piksela, da iza objekata koji se brzo kreću ne bi ostajao trag. Na monitoru ćeš ga naći pod imenom Overdrive, Response Time ili Trace Free, obično sa nekoliko nivoa. Ako je preslab, iza pokretnih objekata vidiš blagi razmazani trag. Ako je prejak, pojavi se svetla senka ispred ili iza objekta, kao neka aura, što je još gore.
Na većini monitora najbolje radi srednji nivo. Ako hoćeš da proveriš, otvori sajt testufo.com i pogledaj test sa letećim NLO-om na svakom nivou. Videćeš razliku za par sekundi i odmah znaš koji nivo da ostaviš.
5. Refresh rate i adaptivna sinhronizacija
Ovo je jedna od najčešćih grešaka, i najtužnija. Neko kupi monitor od 144 ili 240 Hz, a Windows ga mesecima tera na 60 Hz, jer to niko nije promenio. U Windowsu otvori podešavanja ekrana, pa napredna podešavanja, i tamo izaberi najveću frekvenciju koju monitor nudi. Ako je ne vidiš, proveri kabl. Za visoke frekvencije najsigurnije je da koristiš DisplayPort kabl koji je došao uz monitor.
Onda uključi FreeSync ili G-Sync. On mora da bude uključen na dva mesta: u meniju monitora i u programu grafičke, AMD Software ili Nvidia kontrolnom panelu. Ako imaš Nvidia grafičku i FreeSync monitor, G-Sync možeš ručno da uključiš i kad monitor nije na Nvidia spisku testiranih modela. Oznaka G-Sync Compatible samo znači da je Nvidia taj model testirala. Na netestiranom monitoru G-Sync ponekad radi lošije, na primer slika može blago da zatreperi kad broj frejmova jako padne, ali radi.
Kad završiš
Ovih pet stvari se podešava jednom i posle ih zaboraviš. Ako ti nešto u slici i dalje ne prija, ne moraš sve da rešavaš sam. Piši nam preko kontakt strane, reci koji monitor imaš i šta ti smeta, pa ćemo zajedno da vidimo gde u meniju da tražiš.