Da li ti stvarno treba OLED
OLED monitori su trenutno najlepša stvar koju možeš da staviš na sto. To ti kažem bez ustezanja, iako ih u ovom trenutku nemamo na stanju. Upravo zato mogu da ti pišem iskreno: ne pokušavam da ti prodam OLED, nego da ti pomognem da shvatiš da li ti uopšte treba, ili ćeš za manje para dobiti sliku koja ti je sasvim dovoljna. Sve što trenutno imamo naći ćeš u kategoriji monitora.
Pitanje „da li je OLED skup“ je pogrešno postavljeno. Jeste skup, i osetno je skuplji od IPS monitora iste veličine i rezolucije. Pravo pitanje je šta igraš, gde igraš i koliko sati dnevno na tom ekranu stoji ista slika. Kad odgovoriš na ta tri pitanja, odluka se skoro sama donese.
Šta OLED radi drugačije
Običan monitor, bio on IPS ili VA, ima panel koji ne svetli sam od sebe. Iza njega stoji pozadinsko svetlo koje je stalno upaljeno, a panel samo propušta ili zadržava tu svetlost. Zato crna na takvom monitoru nikad nije potpuno crna. Kad u mračnoj sobi pustiš tamnu scenu, videćeš blagi sivi sjaj, naročito u uglovima ekrana. Kod IPS-a se to zove IPS glow i normalna je pojava, a ne kvar.
Kod OLED-a svaki piksel sam proizvodi svetlost. Kad treba da bude crn, on se jednostavno ugasi. Nema pozadinskog svetla koje bi probijalo, pa je crna stvarno crna, a svetla tačka pored nje može da sija punom jačinom. Ta razlika se najviše vidi u tamnim igrama, kada lampa u pećini ili neonska reklama u noćnom gradu odjednom izgledaju kao da su stvarno upaljene.
Druga velika stvar je odziv. OLED piksel menja boju skoro trenutno, za delić milisekunde, pa iza pokretnih objekata nema razmazivanja. Dobar brzi IPS je danas takođe veoma brz i u većini igara nećeš osetiti da kaska, ali OLED je tu i dalje korak ispred.
Gde OLED stvarno zablista
Ako najviše igraš priče za jednog igrača, mračne avanture, horor ili RPG gde je atmosfera pola doživljaja, OLED će ti promeniti utisak o igri. Isto važi ako na istom ekranu gledaš filmove i serije uveče, sa ugašenim svetlom. U takvim uslovima kontrast je sve, a tu nijedan IPS ne može da se takmiči.
Kod brzih takmičarskih pucačina razlika postoji, ali je manja nego što misliš. Tamo ti više znači visok refresh rate i stabilan broj frejmova nego savršena crna. Dobar IPS na 240 Hz će ti u CS2 ili Valorantu doneti skoro isti osećaj kao OLED, a ti ćeš uštedeti pristojan novac.
Mane o kojima se manje priča
Najpoznatija mana je burn-in, odnosno utiskivanje slike. Ako isti element stoji na istom mestu satima, dan za danom, on s vremenom može da ostane blago vidljiv na panelu. To su taskbar u Windowsu, ikonice na desktopu, mapa i HUD u igri koju igraš svaki dan. Noviji OLED monitori imaju pomeranje piksela i automatske cikluse osvežavanja panela, i to dosta smanjuje rizik. Ali ga ne briše potpuno.
Tu dolazim do svog slučaja. Ja sam ceo dan za računarom, i za posao i za igru. Da imam OLED kao glavni ekran, na njemu bi od jutra do večeri stajali isti prozori, isti taskbar i iste tabele. To je baš scenario koji OLED najmanje voli. Zato bih ga ja, sa ovakvim načinom rada, uzeo samo kao drugi ekran za igru i filmove, a ne kao jedini monitor.
Druga mana je osvetljenost kad je cela slika svetla. OLED može da ima jako svetle pojedinačne tačke, ali kad otvoriš beli dokument preko celog ekrana, monitor sam spusti jačinu da se panel ne pregreje. U svetloj sobi, sa suncem kroz prozor, IPS će ti delovati svetlije i čitljivije. Neki korisnici primećuju i blage obojene ivice oko slova, jer OLED paneli drugačije raspoređuju podpiksele. Nekome to ne smeta uopšte, nekome zasmeta posle par dana kucanja.
QD-OLED ili WOLED
Kad budeš gledao OLED monitore, naići ćeš na dve oznake. QD-OLED panele pravi Samsung Display i poznati su po veoma živim, zasićenim bojama. WOLED paneli dolaze od LG Display-a i koriste dodatni beli podpiksel, što im pomaže kod osvetljenosti. Oba tipa imaju onu pravu crnu i brz odziv zbog kojih se OLED i kupuje. Razlika među njima je nijansa, pa nemoj da se zaglaviš na tome. Bitnije je da monitor ima zaštitu od utiskivanja i da ti odgovara veličina.
Dobre alternative koje imamo
Ako posle svega zaključiš da ti OLED ipak nije neophodan, a većini ljudi nije, evo šta bih ja gledao. Za klasičan gejming na 27 inča odličan je Dahua LM27-E331Y, 1440p IPS na 200 Hz, sa 95% DCI-P3 pokrivenosti, pa su boje žive i bogate. Ja na svom stolu imam Dahua gaming monitor od 27 inča i 240 Hz i iskreno, brutalan je. Kad me neko pita „kakav je to brend“, to je moj odgovor.
U istoj klasi je i Titan Army 27G2R2-B, takođe 1440p na 200 Hz, sa mat ekranom koji dobro podnosi svetlu sobu. Ako ti je baš kontrast ono zbog čega si razmišljao o OLED-u, pogledaj VA panele. VA ima osetno dublju crnu od IPS-a, ali je sporiji u tamnim scenama, pa ponekad vidiš blago razmazivanje kad se nešto tamno brzo kreće. Za priče i filmove to nije problem. Tu su zakrivljeni Titan Army C32A1R od 32 inča i ultrawide Titan Army C34A1R od 34 inča.
Ako su ti bitni HDR i oštrina, a igraš sporije igre, tu je Titan Army P32A2V, 4K na 32 inča sa HDR600 oznakom. Nije OLED i nema savršenu crnu, ali HDR600 znači da monitor može da bude osetno svetliji od običnih HDR400 modela, pa svetli delovi slike imaju više snage.
Moj iskren savet
Ako ceo dan radiš za istim ekranom, igraš uglavnom takmičarske igre ili sediš u svetloj sobi, uzmi dobar IPS i ne osvrći se. Uštedećeš novac koji možeš da uložiš u bolju grafičku ili stolicu. Ako uveče igraš mračne priče i gledaš filmove u tamnoj sobi, i imaš drugi ekran za posao, OLED je stvarno vredan razmišljanja. Kad ga budemo imali na stanju, ovde ćeš ga naći. Do tada, ako nisi siguran koji model da uzmeš, piši nam preko kontakt strane pa ćemo zajedno da vidimo šta ti odgovara.